PIŠE: Avikal E. Costantino (integralbeing.com)
Uzmi vremena za sebe; nema drugog do tebe. Čak i kad se čini da se sve ubrzava van kontrole, baš tada – uzmi vremena.
Vreme ne postoji kao objektivna stvar; ono potpuno ovisi o tvojoj percepciji i tvojoj povezanosti sa sobom. Ako si prisutan, u kontaktu s vlastitim iskustvom stvarnosti i otvoren ka onome što doživljavaš, onda si gospodar vremena, a ne njegov rob.
Kako to činimo? Metoda je jednostavna: ima nekoliko osnovnih koraka koji ne zahtevaju neke posebne veštine, darove ili tehnike. Zove se „praktikovanje prisutnosti”.
Pretpostavljam da i ti, poput mene, želiš život živeti, a ne samo preživljavati. Pretpostavljam da i ti želiš iskusiti punoću i bogatstvo života, takođe. Znam da si se i ti barem jednom u životu zapitao: „Je li to sve u životu?” Odgovor postoji: prisutnost.
Ona je odgovor na sva tvoja pitanja jer ti jedino ona omogućava da nađeš svoje sopstvene odgovore, a to su jedini odgovori koji će zadovoljiti tvoju žeđ i čežnju.
Vrlo često se čini veoma teško izdvojiti vreme za sebe, pronaći, čak i zamisliti, mogućnost da možeš živeti u svom ritmu. Ponekad to izgleda nemoguće. Istina, to nije lako, jer je otprilike sve u svetu kakav poznajemo, tu da nas ometa.
Ono što je lako jeste gubljenje u drugima, u stvarima, projektima, zabrinutosti, prikupljanju i trčanju za nečim… A opet, ako zastanemo na tren i upitamo se ova pitanja: Ko se gubi? Ko trči? Ko čita u ovom trenutku?
Samo pitajući se KO, već smo malo manje izgubljeni, malo manje zatrčani, malo više prisutni. A onda je sledeće pitanje: prisutni za koga? Jedino za onoga koji može biti svestan trčanja i gubljenja i čitanja i pitanja… TEBE!
Ti si čudo, suštinska svesnost koja prepoznaje svaki događaj, trenutak, potencijal, tendenciju, odnos, emociju, senzaciju i misao da želiš živeti ovaj život punim plućima.
Dakle, prvi korak je: zapitaj se i daj sebi vremena da osetiš prisustvo onoga koji ima to iskustvo. Malo pomalo ćeš se povezivati s onime što ja zovem Autentičnim Ja: toj jedinstvenoj manifestaciji koja jesi.
Drugi korak je: seti se Sebe. Jednom kad prepoznaš da postojiš u samom središtu svakog tvog trenutka, onda samo uzmi vremena da zastaneš u njemu i setiš se: ja sam onaj koji ima to iskustvo.
Treći korak je: seti se kad zaboraviš. Prigrli svoj zaborav. Nema potrebe da kriviš sebe, nema potrebe da osuđuješ sebe, tek primeti: „O, zaboravio sam!” U trenutku ćeš se vratiti i povezati.
To je praksa, prijatelju moj. Nešto što zahteva vreme i nameru i posvećenost, ali strast koju ćeš tu pronaći, radost u bivanju prisutan, zadovoljstvo u bogatstvu svakog iskustva i zahvalnost…
Tekst je izvorno objavljen na artofnow.com.hr.