Piše: Marija Leskovac
Učešće u programu razvoja svesne pažnje podrazumeva edukaciju o tome šta je razvoj svesne pažnje i pruža uvodne alate za pokretanje navike uvođenja svesnosti u porodični život. Ipak, dugoročni cilj jeste istrajati u ovim novim navikama kako bi one postale stil života koji konstantno podržava lični razvoj svih članova porodice.
Prvi korak bi svakako bio da ne očekujemo ni od sebe a ni od dece maksimalne i redovne rezultate u početku. Što je uvođenje teže, znači da je potreba unutar porodice za svesnom pažnjom veća pa s toga moramo sami sa sobom imati dovoljno strpljenja. Ovo je trenutak kada mnogi odustaju jer misle da je svakodnevna primena nemoguća, preteška i da konstantno upadamo u stare obrasce ponašanja. Ali ne treba zaboraviti da je građenje starih uverenja i navika trajalo dugo, samim tim uvođenju novih navika takođe treba da damo dovoljno vremena. Kada raščistimo sa očekivanjima ove vrste možemo se fokusirati na konkretne korake.
Krenimo od komunikacije. Kako komuniciramo jedni sa drugima, da li zaista slušamo šta nam deca govore, koje potrebe imaju i da li gledamo jedni druge u oči dok razgovaramo? Naravno to nije uvek 100% moguće ali, da li imamo tih nekoliko minuta u toku dana da popričamo „oči u oči“ kada smo zaista potpuno prisutni? Treba znati da svesno slušanje podrazumeva mogućnost da to što čujemo može da nas promeni, da može da zahteva od nas neku akciju ali najviše od svega znači da smo spremni da nekome poklonimo svoje vreme i pažnju a to je ono što nam u današnjem svetu možda najviše treba i što je najvrednije. Ukoliko do sada ovaj odnos niste dovoljno razvili sa svojom decom ili postoji neka vrsta nepoverenja, ne odustajte i zapamitite – samo će biti potrebno malo više vremena. Svesno slušanje znači slušanje bez osude, komentara niti dodatnih saveta. Slušajući svesno šaljemo poruku da smo tu i da smo čuli šta dete ili bilo koja druga osoba preko puta nas ima da kaže, dajemo joj podršku da sme da se izrazi i da je to sasvim u redu, kakvo god naše mišljenje o tome bilo.
Koliko god da je dete malo, trebalo bi da mu se obraćamo jasno, jezikom odraslih sa konkretnim zahtevima uvek ističući prvo nešto pozitivno a zatim preći na konkretnu temu. Na taj način se dete od najranijeg uzrasta uči ravnopravnoj komunikaciji pa tako doživljava i samo sebe.
Budite svesni emocionalnih reakcija i razgovarajte o njima. Deca često ispoljavaju različite reakcije a ni sami ne znaju zašto se tako ponašaju. Zadatak roditelja je da im pojasni zbog čega se nešto dogodilo pa se zato tako osećaju. Svesno disanje je najbolja prva pomoć za telesnu i emotivnu samoregulaciju. Kako se izvodi? U sedećem ili ležećem položaju, pravih leđa, zatvorenih ili blago spuštenih očiju svesno disanje podrazumeva lagano disanje kroz nos sve do stomaka i nazad. Tokom ovog disanja trudimo se da maksimalnu pažnju usmerimo na protok vazduha kroz naše telo i na senzacije koje se na taj način regulišu. Ukoliko energetski želimo da podržimo ovu aktivnost možemo zamisliti kako je vazduh koji udišemo čist, beo i svetlucav a onaj koji izdišemo siv ili taman jer sa njim ispuštamo sve naše negativne emocije. 10 do 20 dubokih udaha i izdaha su dovoljni za instant reset.
Deca svet oko sebe mnogo intenzivnije doživljavaju preko čula nego odrasli. Svesno jedenje je odlična vežba u kojoj zajedno sa decom možemo raditi na razvijanju višestrukih čulnih senzacija, kako njihovih tako i naših. Ukoliko niste u stanju da jedan obrok konzumirate svesno u toku dana, neka to bude jedan zalogaj kada ćete detaljno opaziti izgled, miris, teksturu i ukus hrane koju stavljate usta. Dajte sebi tih 3 minuta u toku dana kada ćete se povezati sa svesnošću na najkonkretniji način i podelite to sa decom. Neće ni shvatiti da uče nešto veoma važno.
Svesno kretanje je od suštinske važnosti za razvijanje osećaja sigurnosti, povratka iz glave u telo, tj. za uzemljenje koje nam je svima tako potrebno posebno na kraju dana. Ako nemate vremena da vežbate jogu, koja je višestruko korisna zbog povezivanja disanja i pokreta, a imate osećaj da je vama ili deci umaklo tlo pod nogama, krenite u kratku šetnju. Podstaknite sebe i dete da pod nogama osetite tlo, travu, beton šta god. Osetite ceo svoj korak, dodir, hodajte polako i dišite celim telom. Ukoliko ste u mogućnosti, najbolje je da hodate bosi kako bi višak energije mogao da ode i kako bi telo povratilo čistu energiju koja mu je potrebna. Istegnite se jednostavno par puta u svim pravcima uz najsporiji izdah i na kraju jednostavno lezite na pod i primenite gore pomenuto svesno disanje, držeći jednu ruku na stomaku a jednu na grudima kako biste kontrolisali protok vazduha sve do stomaka. Takođe bilo kad u toku dana možete maksimalno usporiti bilo koji pokret i tako ga osvestiti, a to možete pretvoriti i u igru „ogledala“ sa detetom kada ono imitira vaš usporeni pokret naspram vas istovremeno osvešćujući svoj i povezujući se sa vama. (…)
Tekst je izvorno objavljen na sajtu svesnapaznja.com