Kampovanje je sloboda!

Piše: Vladimir Đumić

Da li smo u potpunosti izgubili dodir s prirodom ili za nas još uvek ima šanse?

Do pre svega par stotina godina čovek je mnogo više živeo u skladu s prirodom, hranio se drugačije, zdravije, dane je provodio drugačije, disao je čist vazduh i mnogo vremena je provodio na zemlji, u šumi. I mogao bih ovde da nabrajam još stotinu stvari koje mi danas, nažalost, više ne upražnjavamo.

Tehnologije su nas izgleda poprilično odvojile od onoga što nas čini ljudima, od prirode, od same planete na kojoj smo nastali i na kojoj živimo kao jedna od vrsta.

Da li čovek današnjice može uistinu postati svestan otuđenja i vratiti se prirodi na najbolji mogući način, štiteći na taj način i sopstvenu vrstu i planetu na kojoj opstaje već hiljadama godina?

Ne znam da li smo dovoljno „stasali“ za takvo „prosvetljenje“, ali znam za onu izreku: Put od hiljadu milja počinje jednim korakom.

Početak tog puta je odlazak u prirodu. Na sat, dva, u šumsku šetnju, na pola dana, na piknik, na celodnevni izlet, ili na višednevno kampovanje.

Odlazak u prirodu za urbanog čoveka je upravo to, beg od urbane vreve, potraga za mirom, tišinom, vazduhom koji miriše.

Upravo tu počinje priča o kampovanju.

Kampovanje je…

Za mene je kampovanje oduvek bilo odlazak daleko od grada, u divljinu, na mesta koja su mirisna, zvučno i svetlosno nezagađena, mesta gde mogu udobno hodati po zemlji, uživati u plodovima prirode. Kampovanje je to bezbrižno spavanje pod zvezdama, uz pucketanje vatrice i ležanje na zemlji.

Ako posmatramo KAMPOVANJE kao boravak u prirodi, onda je razumljivo da čujem reči drugih ljudi poput: RESETOVANJE, ISTINSKI ODMOR, AKTIVNI ODMOR, DISANJE, MEDITACIJA, UZEMLJENJE…

No, sto ljudi – sto ćudi, hiljade očekivanja i hiljade različitih iskustava. Za mnoge je kampovanje sloboda. Priroda. Ali za mnoge su to dosadni insekti, „pešaci“ i biciklisti u šatorima, prikolice ili kamperi na predivnim mestima tik do nekog jezera ili na obali mora, najbolja jutra s pogledom od milion dolara. Za one romantičnije, kampovanje je ta zaboravljena bezbrižnost, doručak na travi, nogice koje vire iz šatora, bosonogi koraci po zemlji…

Da li je i vaša slika neka od ovih? Ili imate neku potpuno drugu?

Imate li predrasude, iskusili ste pravo pravcato kampovanje ili su to samo neka tuđa iskustva sa Instagrama?

Idete li često u prirodu? Prošetate li šumom barem jednom nedeljno, odete li na neki piknik, izlet, prespavate li u šatoru ili možda u prikolici, kamperu, u nekom kampu ili daleko u divljini, daleko od ljudi?

Pa šta je toliko dobro u kampovanju?

Kada me neko pita šta je za mene toliko dobro u kampovanju, vrlo lako, u svega tri rečenice uspem da uverim tu osobu da je to što kažem suva činjenica.

To zvuči otprilike ovako:

Zamisli da se „pomeriš“ sat vremena od grada, nađeš se u zoni gde je oko tebe samo šuma, još bolje ako ima i neki potok, rečica, reka ili jezero. Pronađeš idealno mesto i postaviš šator, a dok to radiš čuješ samo ptice, žubor vode i uživaš u zracima sunca koji se probijaju kroz krošnje stoletnih stabala. Potom odeš u jednu dugu šetnju, napiješ se izvorske vode, ubereš po koju šumsku jagodu, borovnicu, kupinu, ili možda nar, smokvu. Zavisi gde se nalaziš i koje je godišnje doba… Potom se malo okupaš u ledenoj vodi planinske reke ili jezera, osušiš se i osunčaš na nekoj steni ili predivnoj cvetnoj livadi. Sa sobom ne nosiš baš ništa od uređaja i opreme. A kad se vratiš do svog šatora, lagano pripremiš vatricu, pa kako nestaje sunčevog svetla, raspališ je i pripremiš nešto što možeš da ispečeš na štapu ili u komadu folije koji zavučeš u žar. Ili jednostavno uživaš u zvuku pucketanja i predivne toplote koja prija u svežim večerima. Možda si sam ili sama, a možda imaš i fenomenalno društvo. Razgovarate o svemu. Često o svemu o čemu inače ne razgovarate. Pričate o umetnosti, o muzici, o životu, o dobrim navikama, o današnjici. I dok vatrica pucketa, kad postane malo vruće, odmaknete se par koraka, okrenete leđa vatri i kada pogledate u nebo oči vam se napune slikom milijarde zvezda koje konačno možete videti u njihovom punom sjaju. Ako ste srećne ruke i vreme vam se osmešilo videćete i sam Mlečni put. I dok vam vilica pada pred ovim prizorom, iz daljine tišinu narušava tek poneki ćuk ili kukuvija sa najvišeg drveta.

A na kraju večeri, kad vas je vazduh već opio, vatrica ugrejala i spolja i iznutra, polazite na spavanje u šatoru. Legnete na zemlju (tek sa nekim podmetačem da vam bude malo udobnije) koja iz vas izvlači sve ono što vašem telu ne treba. Vazduh je i dalje prepun kiseonika, miriše. Čuje se poneka noćna ptica, žaba, a mrak je potpun, crn i ne vidite ni sopstveni dlan čak ni kad ga stavite ispred nosa. Mesec se još nije ukazao na nebu.

I u takvom ambijentu, uz sav taj mrak, kiseonik i zemlju, vaše telo se regeneriše brzo jer noć je prirodni stimulans za lučenje hormona melatonina.

Da malo to pogledamo i sa naučne strane

Melatonin je upravo taj koji započinje san i deluje kao najmoćniji antioksidans u telu. U isto vreme melatonin je i stimulator imuniteta. Cirkadijarni ritam (izmena noći i dana) upravo stimuliše epifizu (žlezdu u mozgu) da započne lučenje melatonina. Na kampovanju taj ritam hvatate lako.

Nauka kaže da melatonin snižava nivo kortizola, hormona stresa, te u stvari umiruje telo i priprema ga za mirovanje, za san. A svaki današnji lekar/doktor/psihoterapeut će vam reći da je uzrok svih vaših zdravstvenih problema upravo taj nagomilani stres.

Zamislite kako je to sve moćno kada nemate svetlosnog zagađenja, kada je vazduh čist i prepun kiseonika, kada ležite na zemlji u šatoru ili – ako malo zazirete od šatora – spavate u prikolici, kamperu. I na kraju, tu je i treći hormon, koji se izlučuje isključivo tokom noći – hormon rasta. Kod dece ima značajan učinak na rast tela, kod odraslih ljudi održava elastičnost kože i mišićnu masu, odnosno ima snažan uticaj na samopouzdanje i čvrstoću volje. Taj hormon stvara se isključivo između 23 sata i 1 sat po noći, snižava razinu kortizola u krvi, te omogućuje regeneraciju tela.

Dakle, da skratimo ovu naučnu priču, kampovanje je zdravo i pozitivno utiče na fizičko i mentalno zdravlje čoveka.

Kampovanjem do dobrog zdravlja

Zamislite sada da u ovakvom okruženju, kada ste se već uveliko odmorili i rehabilitovali, „očistili od grada“, sednete na neko staro deblo ili prosto na zemlju i uradite neku vrstu vežbe disanja (pranajame) ili bilo koju vrstu meditacije.

Pozitivni efekti na ljudsko telo i um su dakako veći nego kada sve to radite u gradu, čak i da ste u najudobnijem yoga studiju na svetu.

Pre više od 20 godina započeta su istraživanja o uzemljenju ljudi. Jedna od najzanimljivijih priča za mene je ona Klinta Obera (Clint Ober), koji je i naučno dokazao da je za čovekovo zdravlje od ključnog značaja da bude uzemljen, a jedan od najboljih načina za to je da boravi (hoda bosonog, spava) na zemlji.

Dakle, ukoliko spavate na zemlji i hodate bosonogi po zemlji, to može ozbiljno da unapredi vaše fizičko i mentalno zdravlje.

O svežem i čistom vazduhu ne moram ni da pišem. Naša napaćena „gradska pluća“ veoma dobro znaju šta to znači, a naša čula su najbolji vodič jer se sva toliko očiste boravkom u prirodi da za svega par dana postanete izuzetno osetljivi na smrad izduvnih gasova i svih tih neprivlačnih (smrdljivih) materija koje stvara čovek u urbanim sredinama.

Uostalom, odavno je poznato da su japanski i južnokorejski naučnici dokazali da boravak među drvećem u šumi stvara veoma blagotvorno i umirujuće dejstvo. Pored toga ima i neuropsihološke efekte, a posebno zanimljiva i važna činjenica je da utiče na smanjenje hormona stresa – kortizola (hormonski disbalans je problem modernog čoveka).

Na koncu konca, boravak (a posebno spavanje) u šumi zaista doprinosi jačanju imunološkog sistema kroz povećanje vitamina D.

U Japanu danas postoji preko pedeset akreditovanih šuma u kojima se sprovode šumska istraživanja i aromaterapije. Nekako uvek volim da čujem šta rade naši „rođaci sa dalekog Istoka“.

Dodajte na sve to jedan fantastični jutarnji čas joge na proplanku ili usred šume, petnaestominutnu meditaciju uz prve zrake sunca i eto zdravlja. I spolja i iznutra.

I ako vam neko kaže da je zdravlje danas najskuplja stvar na svetu – vi joj, ili njemu, samo kažite da ide u prirodu i da prespava u prirodi nekoliko dana, da hoda bosa po zemlji, da sluša tišinu. I dovoljno je za početak.

Kampovanje – izazovi, avanture i trajne uspomene

Čekaju nas uzbudljive godine kada je u pitanju razvoj kamping turizma u Srbiji jer se otvaraju brojne mogućnosti, a trend odlaska u prirodu i boravka u njoj je sve veći.

Verujem i zalažem se da kampovi treba da budu mali, tj. da primaju mali broj ljudi, da ih ima dosta i da se povezuju sa seoskim ambijentom, sa divljinom, kako bi zaista ugođaj i doživljaj prirode bio maksimalan, a čovekov uticaj na prirodu minimalan. Bitno mi je da zadržimo i očuvamo ovo što smo nasledili, jer se ljudi prečesto i bahato ponašaju prema prirodi. Kamping treba da bude jedan „romantičan doživljaj“ koji nas vraća najdubljim korenima koji su uvek vezani za Zemlju po kojoj hodamo.

I mnogi će se tek odlučiti da probaju da kampuju, jer čuli su od drugih da je zabavno, da je drugačije, da vredi probati. Kampovanje je zaista zabavno, jer vas tera da iskočite iz sopstvene zone udobnosti i komfora, a tek tu počinje da se dešava život i da se stvaraju nezaboravne uspomene.

Kampovanje je sloboda, ne zaboravite to.

Za informacije o kampovima u Srbiji posetite sajt i Instagram stranicu Kamping asocijacije Srbije.

***