Piše: Pushan Govind
Tekst sa španskog jezika prevela: Marija Kavisho Milićević
Disanje je most, veza između našeg fizičkog, mentalnog i energetskog tela.
Dubok i prirodan dah predstavlja temelj zdravog i živog tela, jasnog i fokusiranog uma, spokojne i saosećajne duše.
Šta je onda to što nas deli od osećaja centriranosti, osećaja širenja i samog iskustva prisutnosti? Šta je uzrok teskobe, stresa, depresije i mnogih drugih simptoma i iskustva koji nas sprečavaju da živimo i izrazimo svoj pun potencijal?
Da bismo odgovorili na ova pitanja važno je razumeti kako funkcionišu naš um i psiha i koji su razlozi gubitka naše najintimnije veze, naše biti i suštine. Mi, kao ljudska bića, zbir smo svog učenja i svih naših iskustava. Ne samo onog iskustva stečenog kroz život, već i onog koje dobijamo od svih informacija koje donosimo na genetskom i evolucijskom nivou. Zamislite na trenutak rusku lutku – babušku. Mi smo, metaforički gledano, poput ove lutke: sastavljeni smo od različitih slojeva i nivoa koji su naizgled odvojeni i nepovezani. U središtu bi bila naša priroda, onaj originalni deo lutke. Tu nalazimo osećaj nerazdvojenosti, poverenja u život i duboku povezanost sa nama samima, sa svesnošću. Ostale lutke koje se nadograđuju su metafora različitih slojeva zaštite koji se pojavljuju kao nesvesne strategije preživljavanja koje su nam omogućile da se prilagodimo okruženju i sistemu u kojem smo odrasli. Ove nesvesne strategije ostavljaju pečat na našim uverenjima, na našim osećajima, na ponašanju i na načinu na koji posmatramo svet, gledajući ga kao da je prekriven velom. Ne vidimo svet onakvim kakav jeste, vidimo ga kroz iskrivljenu sliku koja dolazi iz prošlosti i koja se pojavljuje u sadašnjosti.
Ovaj pečat na fizičkom i telesnom nivou se odražava na način na koji dišemo, u samom našem respiratornom obrascu. Tako, mi nesvesno koristimo svoje disanje kao emocionalni tampon, nesvesno ga skraćujući kako ne bismo osetili svoje najdublje i najbolnije emocije; one emocije koje su bile potisnute, poništene, osuđene i nepotvrđene. One emocije koje su nastale kada nije bila pored nas „odrasla“ osoba koja bi nas regulisala, smirila u osećaju straha, usamljenosti, nedostatka, bola, tuge, ljutnje, frustracije.
Većina nas živi u ovoj atmosferi, ne znajući za to! To počinjemo da shvatamo sa suočavanjem, s fiziološkim ili psihološkim simptomima koji su uzrokovani zadržavanjem i gomilanjem ovih obrazaca u naše sisteme. U osnovi, kad naši prirodni impulsi ne mogu da se dovrše, oni stvaraju disregulaciju u našem nervnom sistemu i uzrokuju poremećaj u prirodnom protoku našeg daha. Na kraju živimo u stanju inhibicije (vrlo plitko disanje) ili živimo u stanju stalne aktivacije (ubrzano disanje u prsima). Oba ova rezultata postavljaju ogromne zahteve pred našu fiziologiju i psihologiju. Kao rezultat ove neiskazane ili mobilisane energije, počinjemo da osećamo hronični bol, umor, teskobu, stres, nedostatak energije, probavne probleme, poremećaje spavanja, napade panike i depresiju.
Svaki događaj koji doživimo u svojoj fazi razvoja od deteta do odrasle osobe, ostavlja energetski i fizički trag na našem telu. Možemo ga posmatrati kao neku vrstu oklopa koji modelira građu našeg tela, način na koji se predstavljamo svetu kroz svoje držanje, svoj pogled, glas. On je tu u svokom našem izrazu.
Zdrav dah počinje od genitalija i ide do samih vrata našeg daha, a to je naše grlo. Kada smo otvoreni, opušteni i u harmoniji, postoji kontinuiran i skladan tok daha u našem telu. Ovaj tok nam pruža meku i prirodnu masažu unutrašnjih organa koja nas održava zdravima i vitalnima.
U individualnom radu (breathwork) ili u grupnom kontekstu koristimo duboko disanje povezano sa svesnim dodirom, kako bismo podržali otvaranje tela. Kad se telo otvori, možemo pristupiti starim sećanjima koja su registrovana u njemu i samim tim imamo priliku da upotpunimo i zaokružimo nepotpune energije preživljavanja, jer možemo opustiti stare napetosti u našem telu i sistemu. Naše disanje dobar je pokazatelj blokada u našem telu. U sesiji disanja ovi blokovi će se otvoriti i imaćemo priliku da otpustimo „nerešene“ emocije iz prošlosti i sve naše brige za budućnost. A kad jednom otpustimo staru napetost iz našem sistema, možemo se ponovo osećati opušteno, lakše, jednostavnije, življe i, što je najvažnije, na taj način ćemo promeniti svoj zaštitni mehanizam. Iz odvojenosti u jedinstvo, kako sa nama samima, tako i s drugima.
Sesija disanja može da se koristiti za povećanje vaše energije, za održavanje zdravlja i stvaranje dublje veze sa vašim autentičnim JA. Isto tako se može koristiti niz sesija kao terapeutsko sredstvo za borbu protiv simptoma povezanih sa stresom (napadi panike, teskoba, poremećaji spavanja, hronična bol, depresija).
***
Pushan Govind
SE™ terapeut, Breathwork terapeut