Cvetne esencije: tihi pomagači na putu razvoja

Piše: Simonida Zorić Jančić

Cvetne esencije se već hiljadama godina primenjuju u tretiranju različitih psihofizičkih simptoma, ali je savremen sistem njihove upotrebe razvio engleski lekar i homeopata, dr Edvard Bah tridesetih godina prošlog veka.

Još od šamanskih praksi širom sveta, pa do srednjeg veka i švajcarskog lekara i alhemičara Paracelzusa, skupljanje rose sa cvetova određenih biljaka se koristilo kao metoda prirodne medicine i alhemijski proces. Takve su kapi predstavljale vitalni eliksir, naročitu vrstu lekovitog preparata. Dobar iscelitelj je morao da poznaje širok repertoar biljaka i njihovih svojstava, kako bi mogao da odabere prave cvetove za stanje onoga ko boluje. Ipak, odabir se nije zasnivao samo na biohemijskim karakteristikama biljke već često i na intuitivnoj selekciji.

U pravljenju sistema, dr Bah je vršio odabir cvetova kako intuitivno, tako i pod očiglednim uticajem izvesnog alhemijskog koncepta Doktrine signatura po kome određena biljka ima više od pukih biohemijskih benefita za određeni problem. Veština alhemije sastoji se u odvajanju beskorisnog od korisnog i dovođenju do stanja savršenosti, pa zato teži efikasnosti u identifikaciji i metodici. Tako, isceljujuće odlike biljke mogu se izvesti na osnovu oblika i boje cveta, lista, stabla ili rizoma ili prema njenom nazivu (plućnjak za lečenje plućnih bolesti, vidac za očne probleme i sl.) Sličan sistem imamo u našoj kulturi, gde su travari i vidari prema boji i obliku lekovitih delova biljke znali čemu služi ta biljka. Čak i habitat u kome biljka raste govori mnogo o njenim svojstvima: u sistemu Bahovih esencija je to recimo zanimljivo u slučaju esencije Water Violet, biljke koja raste iz mulja i mračne vode do površine na kojoj cveta prelepi cvet do koga se teško dolazi. To bi ujedno bio i opis karakteristika Water Violet stanja u kome je osoba koja voli samoću, tiha je, izolovana i ponosna u zdravlju i bolesti. Drugim ljudima se čini kao nedodirljiva, ponosna i gorda. Kao redak cvet.

Tako recimo za stanja velike fizičke i mentalne iscrpljenosti u sistemu Bahovih kapi biramo esenciju Olive, da nam povrati vitalnost i snagu. Ako pogledamo sa kog nam drveta dolazi ova esencija, uočićemo da je drvo masline simbol dugovečnosti, rezilijentnosti i otpornosti.

Simbolika cveta se može dobro iščitavati i u njegovom mirisu: esencija Honeysuckle, poznata je po svom slatkom, toplom, opčinjavajućem mirisu koji je ušao u formulacije mnogih poznatih parfema. U sistemu Bahovih kapi se ova esencija koristi za izlazak iz stanja melanholije, patnje, razmišljanja o dobrim starim vremenima, nostalgije. Slatke, opojne, tople, opčinjujuće nostalgije. Baš kao što je i sam miris cveta.

Što se pristupa zdravlju i bolesti tiče, dr Bah je za polaznu tačku lečenja uzeo sagledavanje čoveka kao celovitog bića koje je zdravo samo ako su mentalni, fizički i emotivni nivoi bića usklađeni. Svaka osoba se posmatra kao individua, čije emocije i doživljaj stvarnosti čine ključ za razumevanje uzroka disbalansa. Osoba nije skup simptoma, bolesti ili dijagnoza. Ona je autentična individua sa svojim navikama, željama, potrebama, iskustvima i shvatanjima sveta oko sebe koji ishoduju određenim ponašanjima i stanjima. Sve su ovo osnove holističkog sagledavanja zdravlja, kome se sve više vraćamo danas u potrazi za očuvanjem dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja.

Važno je znati da Bahove kapi nisu zamena klasične oblike lečenja, niti su čarobni štapić kojim se brišu tegobe u trenutku ali jesu dragocena pomoć u akutnim situacijama narušenog psihofizičkog balansa, kao i dobar saputnik na putu ličnog rasta i razvoja. Adekvatno korišćenje cvetnih esencija je poziv za prisećanje onoga što duboko u sebi znamo, za povratak sebi i, još važnije, povratak korenu samom – Prirodi.

***