Piše: Marija Tepurić Ivošević
Ove godine sam odlučila da, posle 25 godina prakse u savetovanju pojedinaca i porodica, izađem iz ilegale i počnem da se obraćam i onima koje lično ne poznajem… To mi uopšte nije lako… Čak i kad sam, u prvih desetak godina svoje prakse, držala predavanja po stručnim skupovima, molila sam da mi osvetle publiku: „Dajte da vidim kako ljudi reaguju! Ako dremaju – da promenim način… Ili temu. Ako se mršte – da porazmislim da li lupetam itd, itd.”
A onda sam rodila decu, pa osim posla terapeuta, nisam želela više vremena da kradem od njihovih, a i sopstvenih potreba…
Sada, kad su mi deca malo porasla, mogu da izdržim više nelagode, pa i taj diskomfor – da se obratim, bez da odmah vidim kako reagujete. A gledam reakcije, jer su mi odnosi oduvek važni, jer mi je važno kako se osećate dok komunicirate sa mnom.
Važno mi je, jer sam dešnjaHinja, a dešnjaHci su više od levaHa zainteresovani za osećanja drugih ljudi. E sad, obratite pažnju: Slovo H u reči desnjaH nije slovna greška i pojam dešnjaH nema veze sa time da li je neko desnoruk. Ovo je pojam koji smo letos izmislili i označava osobu kojoj je dominantna desna hemisfera mozga. Pogađate – izmislili smo i pojam levaH, za sve one kojima je dominantna leva hemisfera mozga. Dominacija hemisfera nije nov pojam, ali razlog mog izlaska iz ilegale je to što sam shvatila, i želim da i drugi shvate, koliko je taj pojam važan i koliko mnogo utiče na naše opažanje, mišljenje, na naša osećanja i na naše ponašanje.
Sada ću, da bih vam približila zašto mislim da je dominantnost hemisfera (data rođenjem) toliko važna, ukrasti sliku i objašnjenje iz moje knjige „DEKODER PORODIČNIH ODNOSA – priručnik za neshvaćene i za one koji ne shvataju”:
Postoji kvalitativna razlika između ljudi kojima je prirodno dominantna leva hemisfera mozga i ljudi kojima je prirodno dominantna desna hemisfera mozga.
Svi mogu da koriste obe hemisfere (osim u slučaju funkcionalnog oštećenja mozga), a podela levaH–dešnjaH odnosi se na hemisferu koja je kod osobe dominantna od rođenja. Mnogo unutrašnjih konflikata i spoljašnjih nesporazuma nastaje:
– zato što se od osoba koje su po rođenju dešnjaHci očekuje da se razvijaju i ponašaju po pravilima i načinima koje su postavili levaHci, a koja njima niti su jasna, niti im leže;
– zato sto se od osoba rođenih kao levaHci očekuje da se ponašaju po nelogičnim procedurama.
Idealna situacija je kad roditelji prepoznaju pravu prirodu svog deteta i odgajaju ga uz logična pravila. Tako se razvijaju autonomni levaHci i autonomni dešnjaHci – zrele, samopouzdane i socijalno funkcionalne osobe.
Medjutim, kada se od dešnjaHa očekuje da misli ili radi kao levaH, ili od levaHa da prati nejasna pravila, autonomija se teže razvija, a nekada se i ne može razviti bez psihoterapije ili nekog drugog vida rada na ličnom razvoju.
Hajde da vidimo razliku između autonomnih osoba i onih koje su razvojno sputane i sada žive niži kvalitet života od onog za koji imaju potencijal.
Autonomni levaH – funkcionalno koristi obe hemisfere mozga, primarno levu, uvažavajući impulse iz desne;
na primer, vi ste autonomni levaH koji je rođen i odrastao u gradu. Pozvani ste na seosku svadbu kod daljnjeg rođaka. Znate koliko novca i zbog čega ćete toliko odvojiti, ali ne znate kakvo se od gostiju očekuje odevanje, ponašanje, da li je važno da još nešto ponesete itd, a vama je stalo da u takvoj prilici ne promašite baš mnogo. Odlučujete da se raspitate po rodbini.
Depresivno pomireni levaH – funkcionalno koristi samo levu hemisferu mozga, poslušan je i nesrećan, jer prihvata i logične mu i nelogične procedure, ne preispitujući emotivne odgovore iz svoje desne;
znate onu vašu tetku koju uvek zovete da je pitate šta da ponesete kada kod nekog idete na slavu, svadbu, sahranu itd, a ona vam uz glasni uzdah izrecituje sva „valja se“, od davnašnjih do današnjih rituala, i na vaše: „Šta od toga?”, odgovori: „Sve naravno, tako se valja.“
LevaH kontraš – koristi primarno levu hemisferu mozga, radi suprotno od propisanog, ali ne i ono što zaista želi, jer ne uvažava zdrave impulse iz desne;
sigurno imate nekog teču za kog tetka i cela familija strahuju da se iz inata (nekom) neće pojaviti na svadbi svog prvenca?
Autonomni dešnjaH – funkcionalno koristi obe hemisfere mozga, primarno desnu, uvažavajući važne procedure iz leve;
to je onaj vaš brat koji je, takođe, pozvan na svadbu i zove da vas zamoli da ga dva dana ranije podsetite. Stalo mu je da ne zaboravi. Pitate ga šta će obući za svadbu, a on kao da ne čuje vaše pitanje, već oduševljeno počinje da vam priča o starom dedinom ogrtaču koji je pronašao na tavanu i sada ga prepravlja.
Emocionalno zanemareni dešnjaH – funkcioniše po nametnutim mu procedurama iz leve, nesrećan je, a kinji sebe zbog impulsa iz desne;
to je ona vaša sestra za koju ste dugo mislili da je mutava, dok je niste prvi put sreli bez njenih roditelja. Šteta što će na svadbu doći sa njima, jer čak i dok razgovarate o toj svadbi, ona vam je opet dosadna i tiha.
Ubijeni dešnjaH – ispoljava se kao:
– usamljenik (zbog odsustva procedura iz leve, često opasan po sebe) ili kao
– parazit (dugoročno zakačen na drugu osobu, bez recipročnog pružanja, te štetan za nju) ili kao
– osvetnik (pobediću vas sve, na kraju će biti po mom, opasan po druge).
To su onih troje koje svi pomalo ogovaraju, ali su u lice fini s njima:
– Sestra naučnica koja živi s mačkom i hrčkom (usamljenik)
– Stric alkos što ima ženu koja ga uvek nekako odvede pre nego što ovaj pred svima padne sa stolice (parazit)
– I onaj što mu niko iz familije nije znao ime dok nije postao partijski funkcioner, a sad uživa u tome što mu se ostali uvlače u dupe (osvetnik)
Da bismo živeli svi zajedno potrebna je neka organizacija. Dok se ona stvara, ljudi koji prirodno razumeju red, uzimaju vlast. Oni propisuju pravila i procedure kojim definišu društveno prihvatljivo ponašanje. Te procedure zavise od vremena, kulture i nivoa obrazovanja obuhvaćenog sistema.
Ukoliko su procedure dovoljno jasne, ali i široke tako da uvaže potrebe svih ljudi (i onih kod kojih je dominantna leva hemisfera mozga i onih kod kojih je dominantna desna hemisfera mozga), taj sistem ide u progres. Fleksibilno ga vode autonomni levaHci, stalno uzimajući u obzir nove ideje dešnjaHa.
Nezgodno je kada sistem povedu narcistični levaHci (ispoljeni čas kao proceduralni, čas kao kontraši) ili dešnjaHci osvetnici (oni kojima su rano ubili dominantnu desnu, pa se svetu izdaju kao levaHci).
Pojavni levaHci uglavnom običnim smrtnicima izgledaju kao stameni muškarci i karijerno ili strogo porodično orijentisane žene, a treba da uliju poverenje poslušnim ženama i „osećajnim, nesigurnim“ muškarcima.
Mislim da tako funkcionišu svi sistemi, od porodice, pa do društva.
Što se porodice tiče (to je jedino o čemu se osećam kompetentnom da govorim), u Balkanskoj proceduri (o njoj pišem jer sam Balkanka), u porodici postoji hijerarhija – na vrhu je muškarac, ispod njega žena, ispod žene deca (a najviše rangirano od dece je prvo dete ili sin).
Nevolje, uglavnom, nastaju kada je muškarac „dešnjaH“ i treba da formira Balkansku porodicu. Ili kada je muškarac levaH, a zbunjen je oko pravila i procedura koje u dato vreme i na datim prostorima njegova porodica treba da poštuje.
Nevolje takođe nastaju kada je žena dešnjaH ili visokointeligentni levaH, pa joj se ne sviđa život po Balkanskoj proceduri, a kada proba da živi drugačije, dobija osudu od važnih osoba iz svoje okoline ili iz sebe same, kroz procedure koje su je tokom odrastanja naterali da nabuba.
Da bismo se spasili tih, a i mnogih drugih nevolja, možemo pribeći procesu dekodiranja i novog kodiranja. Meni lično je taj proces ishodovao suštinskim pomirenjem, prihvatanjem i razvojem duboke ljubavi u odnosu sa mojom mamom. A sve to se desilo u mojoj četrdestdevetoj, a njenoj sedamdesetosmoj godini života. Mir koji su mi doneli novi kodovi je neprocenjiv i neuporediv sa bilo kojim osećajem pre.
Pročitajte DEKODER PORODIČNIH ODNOSA, pa da radimo seminare!
Na njima ćemo vam pomoći:
- da dekodirate sebe
- da dekodirate svoju porodicu
- da razdvojite korisne kodove od onih koji vam štete
- da stvorite zamenske kodove koji će vam povećati kvalitet života
- da stvorite zamenske kodove koji će vam povećati kvalitet odnosa
- da osetite kako se dolazi do razumevanja i ostaje u njemu
- da bliskost više povežete sa uživanjem, a manje sa strahom od gubitka
- da slobodnije uđete u bliskost i opuštenije ostanete u njoj.
***
Marija Tepurić Ivošević
Magistar psihologije, psihološki savetnik, od 1997. angažovana u savetodavnom radu sa adolescentima, odraslima, parovima i porodicama. Jedan od osnivača Eko kampa Ostrvo. Autor i voditelj brojnih preventivnih programa, čiji sadržaji odgovaraju na aktuelne pretnje po mentalno zdravlje populacije. Autor knjige DEKODER PORODIČNIH ODNOSA.