Piše: Nevena Budimir
Po indijanskoj tradiciji, melodija, ritam i vibracije proizvedene uz pomoć zvuka mogu da probude u telu najrazličitije emocije. Mogu biti birani u zavisnosti od godišnjeg doba u kome se nalazimo, perioda dana ili noći.
Prilikom slušanja naše omiljene muzike često nas podilaze žmarci, menja se ritam otkucaja našeg srca, disanje i telesna temperataura. Može nas učiniti srećnim ili tužnim, probuditi emocije iz prošlosti, kao što to biva prilikom slušanja pesama iz našeg detinjstva. Postoji muzika adekvatna za najrazličitije trenutke u našem životu, plejliste za trčanje, kuvanje, vežbanje… pa i za jogu.
O jogi i muzici
Nada joga ili „Joga zvuka” je jogistička tehnika koja koristi zvuk i mantru sa ciljem da umiri um i pročisti i uzdigne duh. O njenom postojanju se govori još u vedskim zapisima starim preko četiri hiljade godina.
Čak se i u zapisima iz sledeće epohe – Upanišadama, nalaze tekstovi koji govore o zvuku, naročito onom primordijalnom – OM.
Transformisanje zvukova u muziku bio je zadatak za čoveka, koji je s godinama stvorio različite muzičke pravce, stilove i kompozicije koji su odoleli vremenu, postali deo istorije i konstantne evolucije.
Pozitivni efekti muzike na telo, pored onih vezanih za duh, bili su predmet mnogobrojnih istaživanja i studija, između ostalog i studije Valori Salimpoor sa univerziteta McGill iz Montreala, objavljene u časopisu Nature neuroscience, u kojoj se potvrđuje da je muzika u neku ruku slična „drogi”, u smislu da ima sposobnost da u mozgu izazove otpuštanje neurotransmitera zadovoljstva (dopamina), baš kao što se to dešava prilikom konzumiranja supstanci koje izazivaju osećaj zadovoljstva… na primer, hrane
Pa ipak, u mnogim zapisima stoji da jogu treba praktikovati u čistoj prostoriji sa malim prozorom, prostirkom i… bez muzike.
Zbog čega koristiti, odnosno ne koristiti muziku tokom joga prakse
Po mišljenju nekih učitelja i starih jogičkih tekstova, joga se tradicionalno praktikuje bez muzike, jer se muzika smatra ometajućim faktorom koji ne dozvoljava praktikantu da se koncentriše na osluškivanje daha i senzacija u telu tokom praktikovanja.
Osim toga, praktikovanje bez muzike nam pomaže i uči nas da prihvatimo buku koja dolazi spolja, a da nas ona ne ometa. Ideja je da polako te spoljne faktore prihvatimo ne kao ometajuće, već kao deo našeg prirodnog okruženja, muziku sadašnjeg trenutka.
Nalazim veoma zanimljivim ovo gledište – ambijent u kome živimo, sa svim svojim zvucima, često iritirajućim, predstavlja nepromenljiv deo naše svakodnevnice. Mogućnost da naučimo da ih prihvatimo i ne doživljavamo kao stresirajuće zasigurno je važna ukoliko želimo da živimo u miru.
Međutim, iako praktikovanje joge bez muzike ima svoje prednosti, ne možemo, a da ne uzmemo u obzir i sve pozitivne efekte koje muzika može imati u odnosu na naš organizam.
Slušanje muzike, naročito one nastale na frekvenciji od 432 Hz, u stanju je da izazove osećanje sreće i blagostanje, da nas uvede u stanje duboke opuštenosti ili stimuliše kreativnost.
Nije slučajno da su Mozart, Verdi i Pink Floyd stvarali muziku sa baš ovom frekvencijom. Mnogi holistički centri koriste muziku sa ovom frekvencijom kako bi efekti bilo koje od terapija bili još značajniji.
Šta je onda pravo rešenje – praktikovati sa muzikom ili bez nje?
Ja verujem da svako od nas u svojoj ličnoj praksi mora da eksperimentiše, kako bi upoznao sebe i shvatio šta je ono što mu najviše prija i pomaže.
Istina je da ponekad muzika može da nam odvuče pažnju, ali je isto tako istina i da može da nam pomogne da osetimo i kroz pokret izrazimo emocije koje su dugo bile kristalisane u našem telu i upravo zahvaljujući tome stvorimo malo više prostora za nas u nama, jer ono što ne osećemo ne možemo ni lečiti.
Odabir muzike za našu praksu trebalo bi, kao i sama praksa, da podseća na alhemijski proces, u kome se sastavni delovi kombinuju pažljivo i precizno u zavisnosti od rezultata koji želimo da postignemo ili dela energetskog, emotivnog i fizičkog tela koji želimo da stimulišemo.
Plejlista koju vam darujem napravljena je za dinamičnu solarnu vinyasa ili vinyasa prana flow praksu sa naglaskom na srčani energetcki centar, anahata čakru, stavranje prostora u grudnom košu i ramenima i možda poneku davno kristalisanu suzu kojoj je došlo vreme da se otopi.
Slušajte plejlistu na omiljenoj platformi:
Spotify
YouTube
***
Nevena Budimir
Otkriva jogu 2008. godine, a nedugo zatim završava školu za yoga instruktore Dragana Lončara. Svoju karijeru i usavršavanje nastavlja u Italiji i razlicitim delovima sveta učeći od mnogih svetski poznatih učitelja (Angela Farmer, Shiva Rea, Lino Miele, Davide Meloni, Andrew McAuley, Mark Robberds, Deepika Mehta). 2016. postaje sertifikovani učitelj prana yoga flow stila, a u međuvremenu istražuje i izučava različite načine kreativnog izražavanja pomoću pokreta. U svom radu se trudi da osluškuje potrebe svojih učenika i učini da čas postane konstantna potraga za radošću izražena kroz pokret. Živi i radi u Milanu.