Piše: Marija Kavisho Milićević
Verovatno ste primetili da u programu Homeplace-a redovno držimo i program meditacije. Mnogi od vas su došli k nama iz želje da svoje telo probude i održavaju kroz redovno vežbanje. Znali ste vrlo malo ili ništa o meditaciji, a svakako niste znali kakve ona veze ima s vežbanjem. Za sve vas, evo malog uvoda.
Nedavno sam u parkiću srela jednu majku s malim detetom. Ono se zagledalo negde, potpuno spokojno, očito bez ijedne brige na svetu, i izgledalo je da kod njega teče neko drugo vreme, puno sporije nego naše. Pogledala sam njegovu mamu i nasmešila se, a ona mi je uzvratila smešak i rekla: „Meditira.“
U svakodnevici ljudi tu reč koriste kad se neko umiri i izgleda usredsređeno ni na šta posebno. Međutim, ljudi uglavnom povezuju pojam meditacije s nekom ukočenom ozbiljnošću, što me uvek zabavi. Naime, setim se svih onih trenutaka spontane radosti i opuštenosti koje sam imala u svom iskustvu meditacije.
Za početak, meditacija nije i meditacijska tehnika, kao ona drevna tehnika sedenja zatvorenih očiju i promatranja sopstvenog daha. Postoje mnoge tehnike, neke vrlo telesno aktivne, a neke pasivne, neke zaigrane, neke mirne, sve one su samo različiti načini koji nam pomažu da imamo iskustvo meditacije. U Homeplace-u često radimo Oshove aktivne meditacije, koje su dizajnirane tako da ima uvek delova u kojima pokrećemo telesnu energiju, znajući da je savremenom čoveku vrlo izazovno da samo sedne i zatvori oči. Obično nam se tada učini da nikad nismo imali više misli u jednom trenutku! To je samo zato jer nismo bili svesni našeg unutrašnjeg saobraćaja, a ne zato što ih inače nema. Otuda preporuka da se prvo aktivira telesna energija, na razne načine, kako bi se naša pažnja i energija iz glave spustila u telo.
Svako ko od vas vežba jogu neko vreme, sigurno ima iskustvo da se kroz pokret i dah vaš unutarnji saobraćaj smanjuje. Kroz jogu imamo iskustvo u kojem se sve više fokusiramo na ono što se događa upravo sada, baš u ovom trenutku. Na vrlo jednostavan, spontan i prirodan način, mi idemo iz jednog trenutka u drugi, bez potrebe da menjamo ili kontrolišemo ono što se zbiva, i sve ispada baš onako kako treba.
To je vrlo različit doživljaj od naše uobičajene svakodnevice i nakon takvih iskustava ljudi drugačije prilaze sopstvenoj praksi. Iako smo možda i krenuli u praksu zbog fizičkog zdravlja i forme, joga prestaje da bude samo vežbanje mišića i kostiju. Otkrivamo kako su telo i um povezani i jedno zavisi o drugom. Ako ne kultiviramo naš duh, naše telo ostaje odvojeno od nas, a ako ne kultiviramo naše telo, naš duh nema korena.
Jogu često zovu i meditacija u pokretu, a već smo rekli da postoje razne meditacijske tehnike. U Homeplace-u obično posvetimo jedan mesec jednoj tehnici, da bismo je bolje upoznali i otkrili kakav efekat ima na nas. Ne moramo početi ambiciozno i reći sebi ‘svaki dan ću meditirati sat vremena’, jer obično takve odluke završe pre nego što su počele.
Potrebno je da se opredelimo za ono što je realno u sklopu naših okolnosti i da se onda toga držimo. Praksa ima kumulativni efekat. To znači da ćemo imati veći efekat ako praktikujemo nešto 10 minuta dnevno mesec dana, nego ako u tih mesec dana 3 puta napravimo meditaciju od sat vremena. Setite se: koliko vam je u jogi trebalo da vaše telo prihvati pokrete i njihov sled, da se svi delovi usklade i počnu da rade zajedno, da biste osetili pun efekat? Isto je tako i s našim umom kome treba vremena da počne da sarađuje. Umesto da crpi našu dragocenu energiju skačući s ove na onu misao, kao majmunče s grane na granu, on će postati naš saveznik iz jednostavnog razloga što praktikovanjem meditacije postajemo spontaniji, autentičniji, svežiji. Kao što u jogi naše telo sve više nalazi balans u kretanju, pa kroz snagu i fleksibilnost postaje sve spremnije da odgovori na izazove, tako se i um oslobađa nepotrebnog, postaje otvoren i fleksibilan, spreman da bude na raspolaganju kad je potreban i utišan kad ga ne trebamo.
Kada ovo čujemo, da li postoji nešto što bismo više želeli za sebe? Zato, otvorite se i unutarnjem kultivisanju, kako bi sve ono što vam je potrebno bilo nadohvat ruke.
***