Pranajama – da li disanje zaista može da promeni vaš život?

Piše: Nina Bogosavljev

Sigurno ste čuli za jogički način disanja, pranajamu, i koliko je važna u životu. Verovatno ste se pitali: da li zaista treba još da učim da dišem kada je mi je to dato samim postojanjem u ovom telu? I verujem da je i vama, kao i meni nekada, beskrajno dosadno zvučao poziv na vežbanje disanja.

Ali volela bih da vam pružim novu perspektivu, jer pranajama krije nešto dublje i značajnije nego što se na prvi pogled čini. Možda ipak sebi date šansu, ako ništa drugo – da se zabavite ovim tekstom i razmišljanjem o tome šta disanje zaista znači za našu svakodnevicu.

Šta je prana i zašto nam je bitna

Samu pranajamu nije lako objasniti, kao što ni jednu spiritualnu praksu nije lako verbalizovati. Ko mi je kriv što sam se latila takvog posla. Svesna sam da je, naročito za Zapadni um, važno da intelekt zadovoljimo, pa tek onda da se nekim čudom odamo praktičnom radu. Ako ste ikada poželeli da vežbate jogu, a mislili ste da nije to za vas i da “vezivanje u perecu” samo nije vaš put, a toliko biste voleli da dotaknete mističnu priču joge, evo prilike – samim vežbanjem disanja vi ste već jogi. Kako? Ceo put joge se sastoji od osam grana i kada sve grane sjedinimo u praksu dolazimo do praktičnog uputstva za srećan život. Jedna od tih grana joge su fizičke prakse (ili “vezivanje u perecu” ako vam je tako lakše), a takođe jedna od njih je i pranajama. Drugim rečima, samim vežbanjem disanja vi ste već na putu joge. Jednostavno, zar ne?

Reč prana dolazi iz sanskrita i predstavlja životnu energiju i prožima sve što postoji. Ovde mislimo na onu suptilnu silu koja pokreće svaki aspekt našeg bića. U tradicionalnoj indijskoj filozofiji, prana je suština života, sila koja nam daje vitalnost i svesnost. Možda se pitate: šta to znači u svakodnevnom životu? Energija je apsolutno sve što postoji u postojanju, sam Univerzum, vi i ja, kvantno polje, vaša šolja čaja, Bog, priroda, taj povetarac koji vam mrsi kosu ili čak miris svežeg vazduha, Sunčev zrak na licu, duša, svaka izgovorena reč, pa i svaka misao, kao i svaki udah i izdah. To je energija koja stvara, štiti i uništava, pretače se iz privida života u privid smrti. Prana je i dah života svih živih bića na planeti. Ona je izvor sveg znanja u Univerzumu, i zbog svega toga jogin traži utočište baš u prani. Ipak za većinu nas, ona ostaje nevidljiva, jer je nesvesno koristimo.

Pranajama u kontekstu moderne nauke

Možda ste skeptični prema ideji da disanje može imati tako dubok uticaj na naš život. Ipak, moderna nauka počinje da potvrđuje ono što su drevni mudraci znali vekovima. U knjizi Breath Džejmsa Nestora (James Nestor), autor se oslanja na savremena istraživanja i pokazuje svojim primerom kako su pravilne tehnike disanja ključne za naše zdravlje.

Jedna od najvažnijih ideja koje Nestor iznosi jeste da način na koji dišemo direktno utiče na svaki aspekt našeg tela – od imunološkog sistema do nivoa stresa. Na primer, on govori kako je većina modernih ljudi prešla na disanje na usta, što negativno utiče na našu fiziologiju i dovodi do odumiranja ćelija, pa i našeg čitavog tela. Disanje na usta može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući povišen krvni pritisak, lošu koncentraciju i poremećaj spavanja.

Sa druge strane, vraćanje svesnom usporenom disanju na nos, kako to jogiji praktikuju, može značajno poboljšati naše zdravlje. Nestor navodi studije koje pokazuju da pravilno disanje može smanjiti rizik od srčanih oboljenja, pomoći kod anksioznosti i čak produžiti životni vek.

Jogički pristup disanju

Jogiji veruju da kontrolisanjem daha možemo kontrolisati svoju energiju, a samim tim i svoj um, emocije i telo. U svetu prepunom stresa, anksioznosti i konstantnog mentalnog pritiska, pranajama nam nudi alat za vraćanje ravnoteže i unutrašnjeg mira. Disanje se ne posmatra kao fiziološki proces, već kao most između tela i uma. Jogini smatraju da se kontrolisanim disanjem može upravljati životnom energijom. Kada uspemo da balansiramo ovu energiju, otvaramo vrata dubljeg razumevanja sebe i sveta oko nas.

Kroz istoriju, mnogi jogiji i mudraci koristili su pranajamu ne samo kao alat za postizanje fizičkog zdravlja, već i za duhovni rast. Mnoge drevne kulture koristile su slične tehnike disanja, uverene da one mogu pomoći u postizanju duhovnog prosvetljenja. U kineskoj tradiciji, disanje se povezivalo sa qi (životna energija), a u drevnoj Grčkoj filozofi su verovali da je pravilno disanje ključ za dugovečnost i mudrost. Kroz svesno disanje, stari narodi su tražili da oslobode um od nemira i postignu stanje unutrašnjeg mira i jedinstva sa Univerzumom. Ali, iako možda ne tragate za tako dubokim duhovnim iskustvima, zar nije dovoljno da vam svesno disanje pomogne u svakodnevnim izazovima, da se smirite, oslobodite stresa, dođete do dubljih odgovora kada vam misli lete na sve strane, osnažite fokus i produbite svoj kapacitet za mir?

Zašto je važno disati pravilno

U današnje vreme se sve više udaljavamo od svoje prirode, od svesnosti sebe, svog unutrašnjeg sveta, pa i svog daha. Nismo više povezani sa prirodom, vezani smo, čak i na hormonalnom nivou, za sve vrste tehnoloških distrakcija i upijamo beskonačan broj informacija koje nas duboko razgrađuju, reprogramiraju, odlaze u podsvest, a zatim se vraćaju nazad kroz naše reakcije, kojima se često čudimo i nije nam jasno odakle dolaze, šta nam se događa i kako da se vratimo sopstvenom miru.

Trčimo u točku, u kavezu iz kojeg ne možemo da izađemo. Ne shvatamo da jedna tako jednostavna praksa – kontrolisanog disanja, za manje od tri minuta, može da nam umiri čitav nervni sistem, otkucaje srca, um, emocije, i dovede nas u stanje unutrašnje tišine iz koje možemo odreagovati srcem, a ne nametnutim morem informacija koje samo vrište iz nas uglavnom odbranom i strahom.

Iako je teško preneti celokupno iskustvo pranajame samo kroz reči, ono što možete očekivati je osećaj smirenosti, prisutnosti i povezanosti sa sobom. To je praksa koja ne zahteva ništa osim nekoliko trenutaka svesnosti i voljnosti da usporite.

***