Piše: Ana Mirković, psiholog
Roditelji generacije Z su uglavnom pripadnici generacije X ili milenijalaca, a kada pogledamo kakvu su decu odgojili, jasno je da su uložili veliki trud da budu fleksibilniji, otvoreniji i više podržavajući u njihovom vaspitanju nego prethodne generacije. Koriste moderniji pristup u odgajanju, fokusirani su na emocionalnu podršku, otvorenu komunikaciju i razvoj svesti o sebi, sopstvenim mogućnostima, željama, aspiracijama.
Kada danas posmatramo našu decu, popularne genZijalce (kako reče Dolores Milošev Erdeg onomad), možemo golim okom videti ogromnu dozu kreativnosti, autentičnosti i hrabrosti, odlučnosti, samokontrole, mudrosti i sistematičnosti. Roditelji veruju da je to zbog toga što su uvek težili da ih ohrabre da budu autentični, da istražuju svoje talente i da ne slede uvek tradicijom definisane norme i očekivanja društva. Roditelji su ih podržavali i podsticali da se bave različitim hobijima, istražuju različita interesovanja, bilo kroz umetnost, sport, tehnologiju ili društvene inicijative, čime su im dali slobodu da razvijaju različite veštine. Veliki broj roditelja generacije Z uložilo je je vanredan trud da kod svoje dece podstakne i razvije samostalnost u razmišljanju i donošenje sopstvenih odluka.
Kako živimo u dobu koje je obojeno digitalizacijom, a povezanost sa svetom je nikada lakša, jedna od najvažnijih veština roditeljstva je balansiraje između davanja slobode i postavljanja granica. Najveći san svakog roditelja je da deca budu sigurna, ali istovremeno i dovoljno hrabra da preuzmu rizik, istražuju nove ideje, svetove, ljude, fenomene koristeći tehnologije. Sve ovo je doprinelo razvijanju kreativnosti, jer su deca imala priliku da koriste tehnologiju za izražavanje, učestvuju u online zajednicama i koriste nove platforme za deljenje svojih stavova, kreativnog sadržaja koji kreiraju, kreativnih radova.
Roditelji generacije Z svesniji su važnosti mentalnog zdravlja, što je doprinelo većoj hrabrosti da se i oni sami otvoreno suoče sa izazovima mentalne higijene, bilo da je reč o ličnim dilemama ili društvenim temama koje na nju utiču. Takođe, podržavanje inkluzivnosti, različitih identiteta i svest o socijalnoj odgovornosti, utiču na hrabrost naše dece da budu autentična i borci za promene u društvu. Naravno, postoje razlike u pristupu, jer i dalje ima roditelja koji favorizuju tradicionalniji pristup, pa kreativan i hrabar karakter kod njihove dece može biti oblikovan na drugačiji način.
Roditelji sigurno igraju ključnu ulogu u oblikovanju vrednosti, hrabrosti i odlučnosti mladih ljudi koji se bore za pravdu i slobodu, iako je to samo jedan deo šireg društvenog i kulturnog konteksta. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, deca koja postaju aktivisti ili borci za društvene promene često dolaze iz porodica koje imaju specifične vrednosti, ali i iz šireg društvenog okruženja koje ih oblikuje. Roditelji koji podstiču decu na kritičko razmišljanje, aktivno angažovanje i izražavanje neslaganja sa nepravednim sistemima, doprinose stvaranju hrabrih mladih ljudi. Takvi roditelji, bilo direktno kroz razgovore o istoriji, društvenim pitanjima ili kroz primere vlastite borbe za pravdu, snažno utiču na formiranje stavova svoje dece, što je posebno važno u društvima koj su normalizovala korupciju, netransparentnost, a ljudska prava ignorišu ili ih grubo krše.
Prošli smo kroz turbulentne društvene periode, kao što su devedesete godine u bivšoj Jugoslaviji, pa nesebično prenosimo svoja iskustva na svoju decu, podstičući ih da se bore za vrednosti koje smo sami morali da branimo kada smo bili na istom uzrastu. Postoji i značajan broj roditelja u Srbiji koji su i kroz sopstvene političke aktivnosti ili rad u civilnom društvu oblikovali stavove svojih potomaka u pogledu borbe za slobodu i ljudska prava, znamo svi da deca najbolje uče po modelu, a takvi roditelji su bili fantastični roll modeli svojoj deci.
Važno je dodati na kraju ovog teksta da hrabrost današnjih studenata i aktivista nije samo rezultat roditeljskog vaspitanja, već i širih društvenih faktora, kao što su obrazovanje, mediji, globalni trendovi i korišćenje društvenih mreža koje su povezale mlade ljude sa različitim idejama. U tom kontekstu, borba studenata za pravdu i slobodu u Srbiji podstaknuta je ne samo porodičnim vrednostima, već i širim društvenim nesigurnostima, političkim neregularnostima i prepoznatljivim, a neprihvatljivim, sistemima moći koji se osećaju i u svakodnevnom životu.
Mislim da je najvažniji faktor u ovoj hrabrosti mladih (naše dece) činjenica da su ljudi danas u Srbiji svesni toga da, uprkos svemu, ne mogu da čekaju promene, već moraju da se angažuju i preuzmu odgovornost za svoju budućnost. Bez obzira na to kako ih njihovi roditelji vaspitavali, ove mlade osobe su prepoznale da je borba za pravdu ne samo važna, već i neophodna 
***
Ana Mirković
Ana je izvršna direktorka i su-osnivač Instituta za digitalne komunikacije. Završila je master studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu i doktorske studije na fakultetu Ujedinjenih nacija, Evropski centar za mir i razvoj.
Bitan deo Aninog rada usmeren je ka edukaciji dece i roditelja s ciljem razvoja i održavanja otvorene komunikacije. Ovaj aspekt je predstavljen u tri sezone TV serije “Porodična mreža”, koju je Ana kreirala i vodi na Radio-televiziji Srbije – RTS.
Ana je učestvovala u kreiranju Priručnika za medijsku, informacionu i digitalnu pismenost za decu i roditelje, zajedno sa koleginicom Anom Martinoli. Takođe, autorka je priručnika za preduniverzitetsko obrazovanje i biznise na istu temu.