Roditelji novog doba

Piše: Jelena Novović

Septembar je uveliko počeo i to se oseća u telu, u vazduhu. Drugačija je energija, misli, a naše odluke vode nas ka novim akcijama i odmorni ulazimo u novi mod. Radni.

Od kako smo napunili 7 godina ovako nam je svakog septembra, bili toga svesni ili ne.

Naučili smo kroz školovanje da smo vredni (čitaj da vredimo) ako radimo, učimo, ispunjavamo ono što nam je zadato, što se od nas očekuje. Motivacija za rad dolazila je od spolja ­- motivisani dobrom ocena, što će neko da nas pohvali, da nam ne bude neprijatno od drugih ako pogrešimo, da ne odskačemo mnogo iz grupe, jer ako je tako – onda smo dobri.

Istina je da nikada neće biti dovoljno dobro ako motivacija i inspiracija dolaze od spolja, radi zadovoljavanja spoljnih kriterijuma uspeha i održavanja zadovoljavajuće slike o sebi u skladu sa tim.

Istina je da ne možemo više biti odgovorni za održavanje slike koju drugi imaju o nama. Možemo biti odgovorni samo za sebe. Mnogo je važnije da li je naš unutrašnji osećaj zadovoljen. Mnogo je važnije da naše srce sija. Da nam je duša mirna. Treba da nam postane najvažnije kako smo, ko postajemo i kako bivamo u novim uslovima. To je prioritet i lična odgovornost svakoga od nas.

Roditelji  danas ne smeju odgajati decu samo u skladu sa spoljnim kriterijumima, dakle, to se već radi u skoli. Važno je prihvatiti da ti spoljni kriterijumi dolaze i od nas samih, od roditelja, od onih koji misle da znaju šta je najbolje za decu bez pitanja šta je njima važno i šta oni misle, iz najbolje moguće namere. Tako deca odrastaju postajući  zavisna od spoljne potvrde da li je nešto što rade dobro.

Vreme je da stavimo deci do znanja da su važna i kad dobiju lošu ocenu, da je važnije kako se osećaju nego da li su uradili domaći, vreme je da pitamo njih šta žele, šta im je važno i zašto im je to važno. Da im pomognemo da zaista spoznaju sebe kroz odrastanje baš u skladu sa njihovim darovima.

Roditelji današnje dece imaju veliku odgovornost koju trebaju preuzeti, jer roditelji današnje dece su oni koji odgajaju decu novog doba – ne škola koja je u osnovi ista decenijama. Oni odrastaju u vreme koje se menja u hodu. Vreme je da ih naučimo nešto što neće naučiti u školi. To je da je njihov unutrašnji osećaj, njihov unutrašnji kriterijum najvažniji. Da budu svesni da baš takvi sa svojim posebnostima i željama – ulepšavaju ovaj svet samim svojim postojanjem.

Vreme je da i sami se posvetimo negovanju svog osećaja, svoje intuicije koja je nepogrešiva, ali za neke još uvek previše tiha. Vreme je da učimo decu da prate svoj osećaj, a ne masu i autoritete. Oni koji se posvećuju svojoj intuiciji, osluškuju i spoznaju svoje unutrašnje, duboke motive i vrednosti iz srži svoga bića u novim uslovima – napredovaće. Neće svoj unutrasnji svet stalno prilagođavati spoljnom svetu koji se menja i dan po dan gubiti sebe, već će od promenljivoga sveta uzimati ono zbog čega njihovo srce sija. I da se razumemo, to nije sebično. To srce obasjava druga srca, inspiriše i pokreće.

Toliko je velika ta odgovornost kao roditelja danas. Ali moramo je prvo preuzeti za sebe i svoje odluke. Tako naša deca uče od nas najbrže, po modelu. Tako zajedno sa njima rastemo i učimo u novim uslovima, jer je to svakom čoveku prirodno. Tako koristimo svoj potencijal. Ako želimo da idemo u korak sa njima, i vremenom u kome živimo, treba svaki roditelj da se okrene sebi, svom stanju, onome što je njemu važno, svaki dan po malo dok smo istovremeno tu za njih – a onda će naša deca videti od nas kako se to radi. To je put spoznavanja sebe svaki dan, put koji nije uvek lak, ali vredi svaki korak. I zbog njih i zbog nas.

***