Što veće – to bolje, ili zašto da uvedemo zevanje u svoju joga praksu

Piše: Jelena Malenović

Zevanje i joga mogu biti par iz snova ako ih ciljano spojimo kroz praksu. Taj možda neočekivani spoj deluje kao tonik koji pokreće sokove, osvežava i razbuđuje telo, bistri um i umiruje misli. Potpuno suprotno od onog spontanog zevanja od pospanosti.

Zevanje je jedna od najmanje proučavanih aktivnosti. Dovodi se u vezu sa društvenim ponašanjem i fiziološkim funkcijama, ali sve se ovo i dalje istražuje. Ono što sigurno znamo je da ne zevamo zato što nam je potreban vazduh, mada zevanje jeste neka vrsta udaha i izdaha.

Efekti zevanja

O efektima zevanja pre znamo i možemo da sudimo iz ličnog iskustva. Seti se svog osećaja nakon nekog dobrog zeva ili obrati pažnju idućom prilikom.

Zevanje podstiče lučenje pljuvačke važne za mikrobiom usta i imunitet, podmazuje zglobove vilice, opušta mišiće lica, podstiče cirkulaciju tečnosti u telu – nakon dobrog zevanja često zna da pocuri nos ili zasuze oči.

Zevanje, kažu, utiče čak i na razvoj mozga i njegovih aktivnosti, po principu: što moćniji zev, to moćniji mozak.

Osim fiziološkog, zevanje ima i društveni karakter. Poznato je da je zevanje zarazno, a što se pre zarazimo zevom, to nam je empatija razvijenija. Ovo važi za sve sisare, a pre ćemo se zaraziti zevanjem od pripradnika iste vrste, zatim od bliskih osoba i na kraju u društvu osobe u koju smo zaljubljeni.

Zevanje kao reset

Postoji još jedna pretpostavka: da je zevanje svojevrsni prirodni reset za promenu stanja. Iz laboratorije zvane joga prostirka mogla bih mirne duše da podržim i potvrdim baš ovu ulogu zevanja.

Mnogo puta sam doživela ili bila svedok takvog iz čista mira i u sred dana zevanja, ali je svakako korak po korak pomagalo telu da se iz užurbanog i bučnog prilagodi tihom i fokusiranom radu na prostirci. Takvo zevanje me je što zbunjivalo, što zabavljalo, dok se nisam susrela sa praksom joge koja uključuje zevanje. Namerno.

Već posle prvog takvog iskustva imala sam osećaj da sam se istuširala iznutra. Oprala od starih, teških, nepoželjnih misli. Razbistrila i izoštrila oči, uši i ostatak čula. Otresla tromost i probudila radost i optimizam da se nosim sa danom pred sobom. Možda mi je to buđenje radosti najsnažniji utisak nakon ove prakse, nežne i snažne istovremeno.

Predlozi kako da uključiš zevanje u svoju praksu

Počni sa jutarnjom praksom – iako zevanje možeš da ubaciš u bilo koji deo dana kada već praktikuješ jogu, najdelotvornije je odmah nakon buđenja.

Smekšaj telo asanama koje dobro znaš i koje mogu biti dinamične. Recimo mačka/krava, pas/ptica, tigar ili pas koji gleda dole, neka od varijanti ratnika, šta god ti se sviđa da razbudiš kičmeni stub, grudni koš, kukove, kolena, zglobove – sve veće zglobove u telu.

Želimo da se krećemo i puštamo pokret da teče nežno, meko, baš kao nakon buđenja dok ostajemo u granicama prijatnosti. Kretanje i asane su ovde nežni deo prakse.

Snažni deo prakse jeste upravo zevanje. S početka će ti biti neobično da glumiš zevanje, ali već nakon nekoliko namernih zevova krenuće i oni spontani. I to je ono što želimo, da pokrenemo spontano zevanje, što veće i moćnije.

Takvo zevanje će pokrenuti curenje nosa i suze, što znači da za ovu praksu spremiš maramice i peškirić, praviš pauze koliko ti je potrebno i, kada se zevanje utiša, obavezno u šavasani da oslušneš svoje telo i dah. Nakon toga možeš da nastaviš sa svojom redovnom jogom ili završiš praksu.

***