Piše: Maja Slijepčević
Ima dana kada se osećamo rasejano i odsutno, kada se teško fokusiramo na ono što radimo, bilo da je u pitanju poslovni projekat ili razgovor sa prijateljima. Tada dozvoljavamo da nas obuzmu nasumične misli, koje nas sprečavaju da racionalno posmatramo stvari, gubimo kontrolu nad svojim životom, gubimo „tlo pod nogama”. U takvim danima obratite pažnju na govor vašeg tela, posebno stopala. Osećaj „lebdenja” i nestabilnost dok hodate, tapkanje stopalom u mestu dok stojite ili sedite, ili podizanje stopala od poda dok oslonac ostaje samo na jednoj tački, okretanje stopala suprotno od sagovornika ispred vas, sigurni su pokazatelji da vam fali uzemljenje (mada, ovo poslednje može značiti i da vam je sagovornik dosadan).
Pojam „uzemljenost” ili „utemeljenost”, ujedno je fizički i psihološki. Ovo će vam biti jasnije ukoliko izvedete jednostavan eksperiment: bosonogi stanite na pod, neka vam stopala budu u širini kukova; raširite prste i tabane kako biste sebi obezbedili što stabilniju bazu. Dok to radite, posmatrajte svoja stopala da biste ojačali vezu između mozga i delova tela koji su mu najudaljeniji; kada ste postavili temelj, ispravite se i usmerite pogled pravo ispred sebe. Osetite dodirne tačke vaših stopala sa tlom, pa se postarajte da težinu rasporedite jednako na koren prstiju (zglobovi metatarzalnih kostiju i falangi) i sredinu peta. Angažujte noge celom dužinom kao da hoćete dublje da ih ukopate u tlo, a karlicu blago zarotirajte tako da se prednji deo podigne, a repni pršljen „podvuče”. Primetićete da se u karlici stvara stabilnost koja vam omogućava da se odatle izdignete i porastete, ujedno i proširite. Ostanite u tom položaju neko vreme i dišite, stvarajući osećaj da prilikom svakog udaha rastete i širite se, a da vas svaki izdah dublje ukoreni. Nakon ove vežbe sigurno ćete se osećati drugačije, kao da se hemija u vama promenila. Upravo to se i desilo!
Kada smo uzemljeni, normalizuje se količina kortizola, hormona stresa.
Kortizol je važan hormon, koji nas u stresnim situacijama čini spremnim da reagujemo, ali dugoročni stresovi uzrokuju prekomerno lučenje ovog hormona što dovodi do viška šećera u krvi, poremećaja metabolizma, osteoporoze, rizika od srčanih bolesti, depresije…
Studija koja je proučavala dnevnu visinu hormona kod ljudi koji su radili razne tehnike uzemljenja, pokazala je da je nivo kortizola bio znatno snižen. Sa druge strane uočeno je povećano oslobađanje serotonina i endorfina, hormona sreće.
U drugoj studiji sprovedenoj na manjoj grupi ispitanika, rezultati su pokazali da uzemljenost znatno poboljšava kvalitet sna, olakšava bolove i smanjuje upale. Osim toga poboljšava se cirkulacija, što omogućava bolje snabdevanje krvi kiseonikom i hranljivim materijama.
Naučna istraživanja na ovu temu su relativno nova, ali praksa je bezvremenska. Nekada su ljudi hodali bosi ili u kožnoj obući, što je omogućavalo povezanost sa energijom zemlje. U modernom društvu, polako gubimo svoje korenje.
Dobra vest je da je energija zemlje sveprisutna i možemo lako sa njom da se povežemo. Jedan od najboljih načina je da šetate bosi po prirodi kad god vam to dozvole vreme i uslovi. Zemlja sadrži suptilan električni naboj, ona je poput velike baterije, a naša tela rade na električnom principu. Svaka ćelija našeg tela odašilje frekvencije koje pokreću sve sisteme, održavamo se na zemljinom energetskom potencijalu.
Kada niste u prirodi, praktikujte jogu. Svi stojeći, balansirajući, čak i sedeći položaji, uče nas kako da postavimo dobru bazu, kako da se povežemo sa svojim korenima, i baš kao drveće rastemo istovremeno ka zemlji i ka nebu. Nije slučajno što se najpopularniji balansirajući položaj u jogi zove Drvo (Vrksasana)! Interesantno je i to da se najduži i najdeblji živac u telu – išijaldikus, od lumbosakralnog dela kičme spušta niz noge gde se grana u tanje nerve, baš kao koren drveta. Dakle, kada prolazimo kroz vežbe uzemljenja aktivirajući noge i kukove, senzacije dolaze iz naših anatomskih korena.
Citiraću reči jednog od najuticajnijih učitelja joge B.K.S.Iyengara:
„Kada pronađemo konekciju sa zemljom, povezujemo se sa nečim mnogo, mnogo većim od sebe! Naši problemi izgledaju manji, shvatamo da nismo izolovani ego koji pluta u prostoru. Deo smo ekosistema i ‘zalepljeni’ za ogromnu planetu koja nam daje hranu i utočište…”
Uspostavljanje jakih temelja sa zdravom energijom uzemljenja omogućava nam da se sa svakodnevnim stvarima suočimo sa sigurnošću i smirenošću, opušteni i bezbrižni možemo se prepustiti toku promena. Zato se prepustite gravitaciji sa osećajem sigurnosti da će se sve rešiti samo od sebe.
***